Fikret Hadžić, poznatiji kao „Hadžija iz Lukavca“, pušten je na slobodu nakon što je odslužio punu kaznu od 24 godine zatvora zbog trostrukog ubistva počinjenog 1. maja 2002. godine u Lukavcu. Hadžić je tokom godina postao jedna od najpoznatijih ličnosti iz crne hronike u regionu, a javnost ga pamti i po rečenici koju je izgovorio neposredno pre zločina, nakon što su mu, kako tvrdi, rekli: „Nemoj Hadžija, nećemo te više nikad dirati“, na šta je odgovorio: „I nećete.“
Po izlasku iz zatvora, Hadžić je u intervjuu za Avaz TV govorio o životu iza rešetaka, emocijama nakon povratka kući, planovima za odlazak u Nemačku, ali i svakodnevnim stvarima koje su mu nedostajale tokom boravka u zatvoru. Između ostalog, ispričao je koliko je pratio sportska dešavanja, posebno nastupe Novaka Đokovića i reprezentacije Bosne i Hercegovine u fudbalu.
Hadžić je tokom razgovora otvoreno pričao o emocijama nakon izlaska iz zatvora, te istakao da mu je najveća želja da započne novi život i ode u Minhen, gde ga čeka posao vozača autobusa.
– Osećaj je… verujte da sam došao, da sam plakao cele dane. Ne mogu da verujem da sam na slobodi – rekao je Hadžić.
Govoreći o životu u zatvoru, Hadžić je naveo da mu je najteži period bio poslednjih nekoliko meseci pred izlazak, kada su zatvorenici, kako tvrdi, ostali bez novina i televizijskih kanala.
– Najgore je sad bilo nam je… Teško je bilo. Zatvor je težak. Ali najgore u zadnje vreme, četiri-pet meseci, odvojili su nas od javnosti. Mi novine ne volimo… niti imamo dnevni Avaz, niti Dnevni nezavisni. Dobijali smo četvere novine. Vedran Škobić, ministar, ukinuo nam je da znamo šta se dešava vani – rekao je Hadžić.
Dodao je da zatvorenici i dalje pokušavaju da se izbore za bolje uslove.
– Četiri-pet meseci ukinuo nam je novine. To ne sme da radi. Prvo ukinuo nam kanale. Evo verujem da će možda ovo i gledati pa da vrati. Zatvorenici se bore i dalje za osuđenike da dobiju novine, da dobijaju uslove. Da im se vrate novine, da nam vrate kanale – kazao je.
Posebno je istakao koliko mu je teško padalo što nije mogao da prati sportske događaje.
– Ne možemo gledati. Ja kad gledam Novaka Đokovića, ja ne dišem, bolan čoveče – rekao je Hadžić.
View this post on Instagram
Na pitanje novinara da li je mogao da prati reprezentaciju Bosne i Hercegovine, odgovorio je da nije imao mogućnost.
– Ne može. Samo sam ga pratio na onim brojevima, teletekstu. Vidi šta radi. Ne možemo pratiti ništa. Pa Bosna i Hercegovina kad je igrala baraž, jedan bilo samo. Muče ljude. Treba ljudima. Zatvoreni su ljudi. Treba da znaju šta se dešava okolo. Ne volja Vedranu Škobiću. Ja sam pisao, nije hteo ni odgovoriti. Treba biti čovek, treba pomoći ljudima ako će resocijalizaciju – rekao je.
Govoreći o planovima za budućnost, Hadžić je naveo da želi da radi pošteno i da već priprema dokumentaciju za posao vozača autobusa u Evropskoj uniji.
– Na mene je uticalo, kaže nije uticalo. Uticalo je. Ja sam evo spreman. Dobio sam iz Ljubljane brošure, 60 listova. Poslao mi je čovek iz Ljubljane da naučim, kad budem spreman da idem da polažem PIN kod. Još imam položiti PIN kod u Zenici za Evropsku uniju, da mogu voziti autobus. Ja sam čist – rekao je Hadžić.
Istakao je i zahvalnost ljudima koji su mu pomogli tokom poslednjih meseci boravka u zatvoru.
– Pomogao mi je direktor zadnjih 3-4 meseca, Rusmir Isak. Svaka mu čast, hvala mu. Da Bog da živio i on i porodica, sve najbolje. Pomogao mi je i zapovednik njegov. Dva-tri puta u Lukavac sam povadio sve dokumente – rekao je.
Dodao je da je izvadio međunarodnu dozvolu i potrebne papire.
– I međunarodnu dozvolu. Vukli me i u Mostar. Izvadio sam PIN kod u Zenici. Dobio sam i nju – kazao je.
Govoreći o reakcijama ljudi nakon izlaska iz zatvora, Hadžić tvrdi da je dočekivan veoma srdačno.
– Pa bilo je tu nekih pozdrava, dobrodošlica. Ali evo recimo u Mostaru… Ma ne mogu da verujem, čoveče. Kad sam došao u Ministarstvo, izašli su ljudi ko da je Tito došao, bolan. Staje ljudi mirno. “Dobro nam došao, Hadžija.” Pa znaš šta to znači? Treba to doživeti – rekao je.
Dodao je da je pozitivna iskustva imao i u institucijama u Lukavcu.
– Izašli su svi, kažu: “Ajde gore čekajte, evo čekaju vas na vratima da uzmete svoju PIN kod licencu.” Svaka im čast. Ja sam ih pohvalio na svom profilu čim sam otvorio. Treba ljude časno i pošteno pohvaliti. I u Lukavcu u MUP-u, svaka im čast. Sve su radili. Nisam ništa da nisam mogao dobiti – rekao je Hadžić.
Na pitanje da li se kaje zbog svega što se dogodilo, Hadžić je rekao da danas mladima šalje potpuno drugačiju poruku.
– Tako da se kajem. Zato ja poručujem omladini da se drže škole, da ne idu mojim putem. Da budu pošteni građani naše Bosne i Hercegovine – rekao je.
Dodao je da želi da ode u Nemačku kako bi radio i pomagao porodici.
– Evo ja idem, bežim iz Bosne i Hercegovine da zaradim u Nemačkoj koji dinar, da bih bolje živio sa svojom porodicom. Hoću da idem pošteno da radim. I omladini da ne ide mojim putem. Nemojte ljudi uzimati pravdu u svoje ruke. Ima sud. Biće vladavine. Mi nemamo sad vladavine prava u Bosni i Hercegovini, ali biće – rekao je.
Tokom razgovora osvrnuo se i na ekonomsku situaciju i gašenje fabrika.
– Eto vidi šta rade. Željezara Zenica… fabrike se zatvaraju. Tito nam pravio fabrike da ima gde da se radi, da ne ideš iz države. Jugoslavija nam bila najbolja – rekao je Hadžić.
Istakao je i da svakodnevno prima pozive ljudi iz regiona i dijaspore.
– Hvale ljudi. Pozdravljaju, čestitaju što sam izdržao, što sam na slobodi. Hrvatska, Nemačka, Austrija, čitava dijaspora zove – rekao je.
Govorio je i o ljudima koji su mu, kako tvrdi, nesebično pomogli nakon izlaska iz zatvora.
– A eto, ovi fanovi što mi pomažu sad… Izašao sam s nulom. Nemam banke, što reko’. A vidi kakvih dobrih ljudi ima – rekao je.
Naveo je nekoliko primera pomoći koju je dobio.
– Čovek kad je čuo da sam izašao, došao je i poklonio mi auto. Škodu. Kaže: “Evo ti kola džaba.” I dao mi 400 eura u ruke.Došao je i jedan privatnik sa ženom i kćerkom ovde na kafu. Dao mi je 400 eura. Rekao: “Uredit ću ti sve. Kuhinju, trosed, dvosed.” Džaba. Vidi kakvih dobrih ljudi ima. Ne mogu da verujem – rekao je Hadžić.
Dodao je da smatra da narod prepoznaje iskrenost.
– Kaže narod: “Ne možeš prevariti narod.” Mogu ljudi pisati šta hoće, ali narod zna. Kad sam izašao, ljudi skaču, hoće da me ljube. I oni što me ne znaju. Kažu: “Došao naš.” Ja sam se ovde smijao, suze mi išle – rekao je.
Tokom razgovora dotakao se i porodičnih tragedija koje su ga zadesile tokom boravka u zatvoru.
– Džaba je. Takva je sudbina. Dragi Allah je tako naredio – rekao je, govoreći o smrti sina.
Istakao je i zahvalnost porodici koja je sve vreme bila uz njega.
– Supruga radi. Bore se za život. Hvala Bogu, ne prose, ne kradu – rekao je, pa dodao:
– Podržavala me porodica čitavo vreme. Kad mogu, dođu. Kad ne mogu, ja kažem: “Nemojte dolaziti ovaj mesec. Uzmite sebi da imate šta hljeba pojesti.” Treba najmanje 200-300 maraka da dođeš do Zenice – dodao je.
Na pitanje kako je provodio vreme u zatvoru, rekao je da nije dozvolio sebi da psihički padne.
– Nisam se dao predati. Trenirao sam. Sklekove, čučnjeve. Trčao sam malo – rekao je.
Dodao je da je sa svima održavao korektne odnose.
– Jesam. Sa svakim sam mogao popiti kafu i reći “zdravo”. Nisam bio nikom neprijatelj – rekao je.
Govoreći o savremenoj tehnologiji i promenama koje su se dogodile tokom njegove kazne, Hadžić je priznao da se teško snalazi.
– Da mi nije sina, ne bih znao upaliti telefon. On mi upali, ugasi – rekao je.
Na pitanje o TikToku i profilima koji koriste njegovo ime, upozorio je ljude na lažne naloge.
– Pojavljuju se neki duplikati. Ljudi ubacuju pogrešne račune. Koriste moje ime i sliku. Da zna čitav svijet: samo račun od Asa banke, devizni račun i KM račun su ispravni – rekao je.
Otkrio je i da novinar iz Hrvatske snima dokumentarni film o njemu.
– Snimao me tri-četiri sata prije dva mjeseca i sad na izlasku isto tri-četiri sata. Profesionalni su. Jarak… poštujem ga ko oca – rekao je.
Istakao je da ne želi sukobe i rasprave na društvenim mrežama.
– Ne želim nikakve TikTok mečeve. Ne trebaju mi te pare. Neću da vrijeđam nikoga, da psujem. U to ne ulazim – rekao je.
Govoreći o novom početku, rekao je da mu je cilj da ljudi vide da želi pošten život.
– Da ljudi znaju da sam pošten. Da okrenem novu stranicu – rekao je.
Hadžić je rekao i da nakon izlaska gotovo nije spavao zbog velikog broja poziva i poruka.
– Tri dana i tri noći nisam spavao. Ne možeš biti bezobrazan kad te ljudi vole i podržavaju – rekao je.
Na pitanje o odnosima sa komšijama i porodicom, naveo je da problema nema.
– Kako nisam. Odmah su došli – rekao je o braći, te dodao: Nikakvih problema nema.
Osvrnuo se i na čoveka koji je preživeo događaj zbog kojeg je osuđen.
– Dosta je što je bilo. Meni je 67 godina. Neću opet praviti problem i ići u zatvor. Ako treba, prvi ću mu pružiti ruku i pozdraviti ga – rekao je.
View this post on Instagram
Govoreći o trenutku kada je saznao da će naredne 24 godine provesti iza rešetaka, Hadžić kaže da tada nije bio svestan šta ga čeka.
– Nisam razmišljao o tome. Nisam znao šta je zatvor. Da sam znao šta je zatvor… dao bih da me još jednom izbodu, samo da ne idem u zatvor. Pogriješio sam u životu što sam to napravio. Ali gotovo je. Odležao sam svoju robiju – rekao je.
Na kraju razgovora još jednom je istakao da želi da ode u Nemačku i pošteno radi.
– Hoću da zaradim. Da živim pošteno. Da pomognem porodici – rekao je Hadžić.
Intervju koji je Hadžić dao za Avaz TV izazvao je veliku pažnju javnosti širom regiona, posebno na društvenim mrežama, gde se njegovo ime poslednjih dana intenzivno komentariše. Tokom razgovora više puta je ponovio da želi novi početak, posao i miran život nakon više od dve decenije provedenih iza zatvorskih zidina.
Zahvaljujemo se portalu Avaz TV na ustupljenom video-intervjuu sa Fikretom Hadžićem, koji je korišćen kao izvor izjava u ovom tekstu.
Tri K / Ibrahim Dreković / Avaz TV
